Category: Javna arena

U ponedeljak, 29. marta u 18h, održan je treći u nizu javnih razgovora o načinu na koji upravljamo prostornim razvojem u Srbiji, organizovanih u okviru dugoročnog projekta „Ka kolaborativnom upravljanju“.

Aktivni građani i osnaženo civilno društvo, njihovo učešće u prepoznavanju problema, razvijanju potencijala i kreiranju javnih politika, preduslov su i osnov vladavine prava, stabilnih institucija i funkcionisanja demokratskog društva. Koliko je i na koji način građanima i civilnom društvu u Srbiji omogućeno da učestvuju u kreiranju javnih politika? U kojoj meri se oni uključuju u procese urbanističkog planiranja i formulisanja politika prostornog razvoja? Da li je aktivno učešće građanska dužnost i obaveza, i šta to podrazumeva?

Javni razgovor  usmeren je na ulogu građana i civilnog društva u kreiranju javnih politika u oblasti urbanističkog razvoja.  Organizuje se u cilju doprinošenja unapređenju informisanosti i znanja građana, ali i stručne javnosti, o javnim politikama od značaja za razvoj grada, razvojnim konceptima u njihovom zaleđu i aktuelnim praksama, sa fokusom na mogućnosti učešća u procesima njihovog formulisanja i implementacije.

U razgovoru učestvuju sagovornice iz različitih institucija i sektora koji imaju priliku da predstave svoja iskustva i saznanja, te time doprinesu jačanju kapaciteta o načinima na koji možemo da utičemo na javne politike i institucionalne aranžmane u kojima se one definišu:

• dr Ksenija Petovar, prof. u penziji Geografskog  i Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beograd: 
O pravu i odgovornosti građana u kreiranju i sprovođenju politika urbanog razvoja.

• Klara Danilović, Stalna konferencija gradova i opština: 
Stanje participacije u urbanističkom planiranju u gradovima i opštinama u Srbiji i primeri dobrih praksi.

• Ivanka Mihailović, Beogradski fond za političku izuzetnost: 
Strateški okvir i podsticajno okruženje za učešće organizacija civilnog društva u planiranju i sprovođenju javnih politika. Koliko organi javnih vlasti vide organizacije civilnog društva kao svoje partnere?

• Nevena Ružić, Fondacija za otvoreno društvo Srbija: 
Pravo na informisanost – slobodan pristup informacijama od javnog značaja

Razgovor moderiraju Ksenija Radovanović i Ljubica Slavković.

Javni razgovor je podržan od strane Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu, pripada seriji javnih događaja i diskusija projekta „Raznorodnost u kulturi i aktivizmu“ podržanog od strane EU/IPA – Civil Society Facility i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, i predstavlja podršku razvoju internet platforme Interaktivni urbanizam kroz istoimeni projekat podržan od strane Crte kroz inicijativu #GrađaniImajuMoć.

Preduslov za aktivno učešće građana i drugih zainteresovanih strana u urbanističkom planiranju i donošenju odluka od javnog interesa jeste pristup jasnim i pouzdanim informacijama, a zatim i razumevanje procesa izrade urbanističkih i prostornih planova. Procesi izrade planova su veoma složeni – procedure i mehanizmi su komplikovani, učesnici mnogobrojni, a interesi sukobljeni. U kakofoniji koja se može čuti oko svakog pojedinačnog slučaja izgradnje u Srbiji, manjka informacija i odsustva dijaloga, pristup pouzdanim informacijama je nejasan, što poziciju građana čini veoma nepovoljnom i onemogućava njihovo aktivno učešće.

Obuka je namenjena svima koji su zainteresovani (građanima, stručnjacima i drugim zainteresovanim stranama) da bolje razumeju osnovne elemente procesa urbanističkog i prostornog planiranja i osposobe se za samostalan pristup i čitanje  informacija od javnog značaja u ovim oblastima.

Obuka se sastoji iz tri segmenta koji su realizovani od 8. do 10. februara 2021. Prvi segment posvećen je razumevanju procesa planiranja – institucija koje u njemu učestvuju, planova i procedura njihove izrade, različitih interesa koji se tom prilikom ispoljavaju. Drugi i treći segment usmereni su na osposobljavanje zainteresovanih učesnika za samostalan pristup i čitanje informacija od javnog značaja, odnosno korišćenje javno dostupnih informacionih sistema u oblasti prostornog razvoja  – geografskih informacionih sistema (GIS), kako na republičkom, tako i na gradskom nivou.     

Drugi u seriji javnih debata/razgovora o stanju i problemima sistema planiranja u Srbiji, pod nazivom U potrazi za javnim interesom: dometi urbanizma održan je 17. novembra 2020. godine u Paviljonu CZKD-a uz online prisustvo publike.

Razgovor je koncipiran u formi seminara, gde su pozvani sagovornici predstavili svoja istraživanja, nakon čega je usledila diskusija. Sagovornici su stručnjaci iz različitih oblasti – urbanizam, urbana sociologija, prostorno planiranje, javno pravo, kulturne politike i menadžment, odnosno predstavnici institucija javnog sektora, akademije i civilnog društva.

Prezentovali su i u razgovoru učestvovali:
Prof. u penziji dr Ksenija Petovar, Geografski fakultet i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu; Ana Graovac i dr Jasmina Đokić, Urbanistički zavod Beograda; dr Siniša Trkulja, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; van. prof. dr Mirjana Drenovak Ivanović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu; doc. dr Višnja Kisić, UNESCO Master program za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu,
i autorke projekta: prof.dr Marija Maruna i doc.dr Danijela Milovanović Rodić, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Ksenija Radovanović i Ljubica Slavković, CZKD.

Predstavljeni su i  rezultati istraživanja alumnistkinja Master kursa Integralni urbanizam Arhitektonskog fakulteta u Beogradu,  usmerenih na poreklo i tumačenje javnog interesa u konfliktnim projektima.
Tim projekta i autorke istraživanja: Milica Ristović, Milica Đurđević, Margita Vajović.

Predstavljena istraživanja i razgovor bili su usmereni ka problematizovanju definisanja i odbrane javnog interesa u urbanističkom planiranju iz pozicije različitih naučnih disciplina i polja delovanja.  Sagovornici su se fokusirali na sledeće aspekte od značaja za razumevanje teme (redom izlaganja):

Planiranje i javni interes: stanje i preduslovi – prof dr. Marija Maruna:

Šta je svrha planiranja i koja je uloga planera? Koje su karakteristike dva dominantna modela planiranja (racionalnog i kolaborativnog) i na koji način se u okviru njih definiše javni interes? Kada se prostorni razvoj posmatra kao proizvod, a kada kao proces? Šta su osnovni preduslovi za planiranje u savremenom demokratskom društvu i kako se sagledavaju snage u društvu? Koje su karakteristike društveno-ekonomskog okvira od značaja za delatnost planiranja u Srbiji danas? Šta su problemi trenutnog modela planiranja u Srbiji?

Transformacija institucija za definisanje i odbranu javnog interesa – doc. dr Danijela Milovanović Rodić

Zašto postoji diskrepanca između vrednosnog sistema, konceptualnih i razvojnih opredeljenja institucija javnog sektora iskazanih u našim zakonima, strategijama i planovima, načina na koji rade i rezultata koje ostvaruju u domenu planiranja i upravljanja prostornim razvojem? Zašto su ideje demokratije, vladavine prava, participacije, održivog razvoja sve prisutnije u narativima i naših političkih elita i institucija sistema, dok ih je sve manje u praksi upravljanja razvojem? Zašto nastaje razlika između propisanog i urađenog i kako se postiže njihova usklađenost? Da li je kolaborativni pristup još jedna mantra, utopija, sredstvo manipulacije ili jedini izlaz za definisanje i odbranu javnog interesa?

Milica Ristović je ispred tima projekta predstavila prvi i drugi korak istraživanja na primeru studije slučaja Makiškog polja.

Javno dobro i gradski prostor – prof. dr Ksenija Petovar:

Da li javna dobra mogu opstati bez aktivnih građana i njihovih udruženja? Koje su tendencije uzurpacije javnih dobara, kada znamo da su u totalitarnim režimima javna dobra bez pravne i stručne zaštite, prepuštena (samo)volji i proizvoljnim odlukama vladajućih grupa, dok u demokratskim režimima vladavina prava udruženi građani čine osnovni, ključni, temeljni stub  odbrane javnog dobra?  Da li se sa tendencijom jačanja autoritarnih oblika vlasti u Srbiji povećava rizik za javna dobra i ubrzava njihovo uzurpiranje i uništavanje? Da li to znači da će se Srbiji uzurpacija i uništavanje javnih dobara nastaviti sve dok građani i njihova udruženja ne budu dovoljno jaki, glasni i masovno umreženi da postanu pretnja za vlast na svim nivoima (lokalni, nacionalni)?  Isto tako, da li to znači da vlast sama po sebi neće  čuvati i unapređivati javna dobra, ako na to ne bude primorana od strane građana i njihovih udruženja? N.B. Izgradnja i uspostavljanje pravne države i vladavine prava se podrazumeva.

Za koga rade urbanisti: javni interes u urbanističkom planiranju – Ana Graovac i dr Jasmina Đokić:

Šta je javni interes u urbanističkom planiranju? Kako pitanje javnog interesa vide planeri, kako oni koji donose odluke, a kako građani i stručna javnost? Da li javni interes utvrđuju institucije kroz svoje uslove, političari kroz svoje odluke, ili šira javnost kroz argumentovanu debatu?

Šta su teme od javnog interesa o kojima treba diskutovati i na koji način se o njima diskutuje na strateškom, a na koji način na nivou konkretne regulacije i namene prostora? Da li je arhitektonski konkurs taj koji može danas uspešno da pomiri različite uglove i nivoe sagledavanja javnog interesa u Beogradu?

Odgovore na ova pitanja dati su na primeru izrade urbanističkih planova za prostor leve i desne obale reke Save, sa fokusom na aktuelnu temu Makiškog polja.

Sprovođenje i efekti strategije urbanog razvoja – dr Siniša Trkulja:

Strategija urbanog razvoja Republike Srbije je dokument javne politike. Kako se u dokumentima javne politike određuje javni interes? Ko određuje javni interes – eksperti, građani, investitori, političari, službenici? Iskustvo izrade prvog dokumenta javne politike za oblast urbanog razvoja na državnom nivou u periodu od 2017. do 2019. godine daje odgovor na ovo pitanje. Koji su bili izazovi tokom izrade strategije? Koji su izazovi njenog sprovođenja? U toku je izrada akcionog plana za prve tri godine sprovođenja strategije. Kako uskladiti javni interes sa drugim interesima u prostoru? Kako na najbolji način obezbediti konstruktivno učešće građana u formulisanju i sprovođenju javnih politika?

Zaštita životne sredine kao javni interes: primena Arhuske konvencije – v.prof dr Mirjana Drenovak Ivanović:

Zbog čega pravna kultura i pravna tradicija imaju ključnu ulogu u zaštiti prava na na zdravu, sigurnu, ekološki uravnoteženu i održivu životnu sredinu? – Koja je uloga pojedinca u zaštiti životne sredine kao javnog interesa? – Da li je jedanaestogodišnja primena Arhuske konvencije u Srbiji dovela do bolje informisanosti i adekvatnog uključivanja  javnosti u postupke u kojima se donose odluke o aktivnostima koje imaju uticaj na  životnu sredinu?

Ka pluralnim budućnostima: kulturno nasleđe kao javno dobro – doc. dr Višnja Kisić:

Zašto je koncept kulturnog nasleđa od svog „rođenja“ u modernim nacionalnim državama neraskidivo povezan sa konceptom javnog dobra? Na koji način ne samo državno već i međunarodno pravo štite kulturno nasleđe kao zajedničko dobro celog čovečanstva? Na koji način se kulturno nasleđe kao javno dobro i javni interes poslednjih dvesta godina „brani“ a na koji „uzurpira“ posredovanjem javnih institucija i javnih profesija koje bi trebalo da štite javni interes?  Koji su savremeni problemi i dileme u vezi sa ovim pravnim i institucionalnim okvirima? I, šta su to neki novi pristupi – pluralniji, demokratičniji i participativniji?

Razgovor je vodila Ljubica Slavković.

Iscrpniji prikaz navedenih tema u vidu stručnih tekstova će biti objavljen u okviru zasebne publikacije „U potrazi za javnim interesom: dometi urbanizma“ (CZKD, 2021), koja će biti dostupna i na online platformi Interaktivni urbanizam.

Kolaborativna planska praksa zasniva se na kreiranju arene za argumentovanu debatu. Predstavljamo prvi u nizu javnih razgovora o načinu na koji upravljamo prostornim razvojem Beograda i stručne prezentacije koje približavaju javnosti procese urbanističkog planiranja i razvoja (Beo)grada.

Cilj javnog razgovora „Kolaps ili komunikacija: urbanizam suprotstavljenih interesa“ održanog 10. decembra 2019. u CZKD bio je uspostavljanje arene za argumentovanu debatu o pravcima razvoja grada koja bi imala za svrhu davanje doprinosa unapređenju sistema planiranja i planske prakse u Srbiji. Kao prvi korak u tom naporu, pozvali smo predstavnike zainteresovanih strana iz sva tri sektora da iz svoje perspektive i konkretnog iskustva daju uvid i ukažu na probleme u razvoju Beograda, odnosno naselja i gradova Srbije.

Polazište za razgovor predstavljaju promenjeni uslovi za prostorni razvoj koji su nastupili nakon demokratskih promena 2000. godine sa prelaskom na tržišni ekonomski sistem i usvajanje principa demokratskog dijaloga. Sa aspekta sistema planiranja, to je dovelo do dve ključne promene: a) uspostavljanje privatne svojine nad zemljištem i b) pluralizam interesa nad procesima prostorne distribucije resursa. Međutim, iako su ove promene bitno promenile logiku prostornog razvoja, sistem planiranja, posmatran kao deo celokupnog regulatornog sistema, nije je u potpunosti ispratio, što je posledično prouzrokovalo mnogobrojne probleme u planskoj praksi kojih smo danas svedoci i u krajnjem ishodu do nepoverenja u instituciju planiranja.

• Koja je uloga institucija u izboru razvojnih ciljeva? Na koji način i sa kim utvrđuju prioritete?
• Na koji način treba uspostavljati dogovor oko suprotstavljenih ideja o prioritetima? Kako prevazići konfliktne interese?
• Kako utvrditi šta je javni interes?

Od početne diskusije se očekuje da osvetli različite pozicije i viđenje iste stvari od strane pozvanih učesnika.

Razgovoru je prethodila prezentacija “Urbanističko planiranje u Beogradu: trendovi, zadaci, uloge, iz vizure urbanistkinje Ane Graovac”. Pogledajte video snimak prezentacije niže na stranici kako biste saznali više o procesima urbanističkog planiranja u Beogradu.

Javni razgovor:
KOLAPS ILI KOMUNIKACIJA: urbanizam suprotstavljenih interesa
10. decembar 2019, CZKD

18:00 Uvodna reč: predstavljanje studija slučaja i mapiranje konflikata
18:30 Urbanističko planiranje u Beogradu: trendovi, zadaci, uloge iz vizure urbanistkinje Ane Graovac
19:00 Javni razgovor o načinu na koji upravljamo prostornim razvojem grada Beograda:
Učestvuju: dr Siniša Trkulja, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Branislav Popović, Komisija za planove Skupštine grada Beograda, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju; Ana Graovac i dr Jasmina Đokić, Urbanistički zavod Beograda; Nebojša Nešovanović, CBRE, konsultanska kuća za nekretnine i investicije; Vladimir Popović, West Properties, kompanija za promet i usluge u sektoru nekretnina; Dušan Čavić, inicijativa Ne dam Kej; Zoran Bukvić, inciijativa Ulice za bicikliste.
Moderacija: prof. dr Marija Maruna, doc. dr Danijela Milovanović Rodić.

REZIME RAZGOVORA:

Nakon prvog otvorenog razgovora u kojem su učestvovali pozvani predstavnici javnog i civilnog sektora, izdvaja se nekoliko aspekata koji otvaraju teme odnosno pitanja za dalju diskusiju i ujedno predstavljaju smernice za promišljanje o mogućnostima unapređenja sistema planiranja u Srbiji:

Nadležnosti i odgovornosti

• Osnaživanje institucija urbanog razvoja na svim nivoima
• Pozicioniranje stručnjaka/urbanista u okviru različitih sektora uključenih u urbani razvoj
• Jačanje institucija urbanog razvoja na lokalnom nivou

Procedure

• Uspostavljanje intenzivnije saradnje između različitih institucija urbanog razvoja
• Transparentnost i razumljivost informacija za sve učesnike u urbanom razvoju
• Osnaživanje građana za učešće u pitanjima urbanog razvoja

Metode

• Kolaboracija zainteresovanih strana u procesima odlučivanja o urbanom razvoju
• Povezivanje urbanog razvoja sa društvenim vrednostima
• Strateško promišljanje kao osnov za odlučivanje o urbanom razvoju
• Anticipacija konflikata u planskim rešenjima
• Razmatranje finansijske utemeljenosti planskih rešenja

Instrumenti

• Vrednosni okvir kao polazni dokument za kreiranje planskih rešenja
• Prioritetni ciljevi kao rezultat društvenog konsenzusa
• Planovi sprovođenja kao neposredni ishod strateških dokumenata