O projektu

Kako uspostaviti dogovor oko konfliktnih interesa?
Kako uspostaviti konsenzus oko javnog interesa?
Koja je uloga institucija u izboru ciljeva?
Ka kolaborativnom upravljanju prostornim razvojem

Projekat Ka kolaborativnom upravljanju predstavlja deo programske celine Razumeti grad Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) iz Beograda, neprofitne kulturne institucije orijentisane ka kritičkom mišljenju u okviru kulturne i umetničke produkcije. Programska celina Razumeti grad se bavi temama proizvodnje i reprezentacije prostora u socijalistillčkom, tranzicionom i post-tranzicionom društvu, kako  Beograda tako i regiona, a koje problematizuju razumevanje prostora kao jednog od glavnih resursa eksploatacije i istovremeno fundamentalnog činioca društva i kvaliteta života (CZKD, 2015).

Naziv programske celine inspirisan je esejima arhitekte Bogdana Bogdanovića i razumevanja grada kao kulturnog i civilizacijskog dostignuća, u čemu je sadržan i odnos prema prirodnom okruženju, ruralnom, i uopšte prostoru u kom je fizički entitet neraskidiv od društvenog, a time i kulturnog i političkog.            

U okviru programske celine kreiran je dugoročni projekat Ka kolaborativnom upravljanju koji u fokus stavlja pitanja prostornog razvoja inicirana aktuelnim problemima u Srbiji, a pre svega na primerima graditeljske prakse u Beogradu. Cilj projekta je promocija savremenog koncepta prostornog razvoja putem platforme za razumevanje stanja i ojačavanje argumentovanog mišljenja, razvoj nove kulture komunikacije i preispitivanje okvira profesionalne delatnosti.

Projekat Ka kolaborativnom upravljanju se sprovodi kroz saradnju eksperata iz CZKD-a, predstavnika akademije (Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu) i njene alumni mreže (Studijski program master akademskih studija, Integralni urbanizam). Tokom 2019. godine realizovan je prvi korak projekta, pre svega usmeren na integralni pristup prostornom razvoju, tokom 2020. godine drugi korak, prevashodno usmeren na pitanja definisanja i odbrane javnog interesa u urbanističkom planiranju, a tokom 2021. godine treći korak, usmeren na praktičnu obuku i samostalno osposobljavanje za samostalan pristup i razumevanje informacija od javnog značaja. Prva dva koraka projekta se sprovode kroz tri komponente: istraživanje, online platformu i javnu debatu, dok se treći sastoji iz publikovanja različitog grafičkog i video materijala i javnih razgovora (obuka i prezentacija).

Projekat vode: prof. dr Marija Maruna, doc. dr Danijela Milovanović Rodić, Ksenija Radovanović i Ljubica Slavković.

Tim projekta – alumniji master kursa Integralni urbanizam: Milica Đurđević, Milica Ristović, Margita Vajović (korak 1 i 2), Milica Tomašević (korak 1)

Vizuelni identitet: Predrag Milovanović (korak 1) / Jelena Kesić (korak 2) / Jelena Pejović (korak 3)

Menadžerka i urednica projekta: Ljubica Slavković
Produkcija: Centar za kulturnu dekontaminaciju

Aktivnosti projekta realizovana su u okviru dugoročnog projekta “Ka kolaborativnom upravljanju uz podršku Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu, u okviru projekta “Interaktivni urbanizam: platforma za razumevanje prostornog razvoja” podržanog od strane Crte kroz inicijativu #GrađaniImajuMoć, kao i u okviru projekta “Raznorodnost u kulturi i aktivizmu” koji je podržan od strane Evropske unije (EU/IPA)

O platformi:

Interaktivni urbanizam je on-line platforma pokrenuta sa ciljem unapređenja razumevanja složenih procesa artikulacije i implementacije urbanih politika kojima se vrši transformacija prostora i time utiče na kvalitet života ljudi koji u njemu žive.

Složenost tih procesa je uzrokovana sve bržim promenama razvojnog konteksta i postojanjem raznolikih i fluidnih diskursa i često konfliktnih interesa. Konfliktni interesi su normalna posledica demokratizacije društva, čiji se stepen razvijenosti meri finoćom mehanizama kojima se omogućava da grupe ljudi izraze i brane svoje interese. Iako konflikti interesa predstavljaju ključnu karakteristiku modernog društva, oni mogu biti destruktivni po zajednice, te se moraju razvijati instrumenti za sprečavanje njihove eskalacije.

Suočeno sa sve kompleksnijim razvojnim problemima, urbanističko i prostorno planiranje u Srbiji kao instrument upravljanja razvojem pokazuje sve veću nemoć oličenu u rastućem broju eskaliranih konflikata. Pozicija i uloga urbanista u procesima upravljanja prostornim razvojem su u formalnim procedurama i dalje značajne, ali njihov realni uticaj na odlučivanje postaje sve manji. Odsustvo podrške države razvoju kapaciteta urbanističkih institucija i profesionalnih kompetencija, doprinosi kontinuiranom opadanju samopouzdanja urbanista i povlačenju iz delovanja u javnoj sferi. Ugled i poštovanje profesije, u svim različitim vidovima praktikovanja, značajno opada u očima politike i šire javnosti.  

Platforma Interaktivni urbanizam predstavlja profesionalnu podršku pre svega profesionalnoj, ali i široj zajednici obezbeđivanjem pristupa informacijama od značaja za razumevanje procesa planiranja i upravljanja prostornim razvojem. Ima za cilj osnaživanje za aktivno, konstuktino i kontinuirano učešće svih kojih se tiče, ali i onih koji su zaduženi za sprovođenje procesa. To je interaktivni napor, putem kojih se mogu graditi nova razumevanja i institucionalni kapaciteti u nadi da ćemo zajedno ponovo uspeti da ustanovimo minimum zajedničkih vrednosti, na kojima se može izgraditi zajednička ideje o smislu i konceptu razvoja društva/grada u kojem želimo da živimo.

Platforma Interaktivni urbanizam predstavlja prilog ponovnom građenju zaboravljene kulture komunikacije i  jačanju javne sfere, koja predstavlja ključni instrument u borbi sa različitim tipovima vidljivih i nevidljivih moći koji dominiraju javnim diskursom. Platforma ima za cilj omogućavanje pristupa pouzdanim informacijama i sagledavanju relacija između različitih paralelenih procesa i procedura, i time obezbedi informisano mišljenje, građenje argumentacije i poveća kapacitet za kritičku refleksiju svih zainteresovanih pojedinaca i grupa. Ideja je da platforma u budućnosti postane interaktivna i omogući njihovu dvosmernu komunikaciju i međusobnu interakciju, odnosno obezbedi dopunu informacija, razmenu mišljenja i pokretanje novih tema za diskusiju.

Platforma Interaktivni urbanizam predstavlja prilog građenju javne arene koja je poslednjih godina značajno urušena urušavanjem medija kao najmoćnijeg instrumenta za podršku društvu da u javnoj diskusiji artikuliše javno dobro i javni interes u ime kog se pojedinačni i lični moraju povući, a na čijoj će zaštiti i promociji javne institucije raditi. Platforma je razvijana u skladu sa razumevanjem da javni i pojedinačni (legitimni) interes nisu suprotnosti, već dve međusobno neodvojive komponente istog fenomena, te da jedino ustanovljavanje pojedinačnog i diskusija o odnosu sa javnim može omogućiti razvoj društva.

Platforma Interaktivni urbanizam ima za cilj podsticanje slobodnog izražavanja informisanog mišljenja i ideja i argumentovane diskusije radi preispitivanja i izgradnju novih, bolje adaptiranih i efikasnijih pravila, procedura i metodoloških postupaka kojima jedno društvo upravlja razvojem. Predstavlja prilog razumevanju da se oni moraju kontinuirano kritički promišljati i menjati u odnosu na stvarnost.