Makiš predstavlja najstarije i najznačajnije vodoizvorište Beograda – od 1892. godine pet cevastih bunara izbušenih na Makišu predstavljaju začetak korišćenja podzemnih voda na kojem je zasnovan veliki deo savremenog vodovoda Beograda.
Slučaj upravljanja razvojem ovog izuzetno važnog područja grada karakterišu paralelni procesi u međusobnoj koliziji: a) sužavanje uže zone sanitarne zaštite i intezivna urbanizacija tog područja, i b) ulaganje u postrojenje za preradu vode Makiš i zaduživanje u te svrhe.
Možda upravo postojanje ta dva paralelna procesa bazirana na suprotstavljenim sistemima vrednosti i idejama o razvoju, leži u osnovi druge ključne karakteristike upravljanja razvojem područja – netransparentnost procesa planiranja i odlučivanja, odnosno nemogućnost ili otežan pristup dokumentima od značaja.
Ilustrativan je primer studije “Podzemne i površinske vode vodosnabdevanja Grada Beograda” iz 2013. godine koju je uradio Institut “Jaroslav Černi“ i koja predstavlja osnov „Elaborata o zonama sanitarne zaštite” koje je Ministarstvo zdravlja 2014. godine usvojilo i na osnovu njega donelo Rešenje. god o određivanju zona sanitarne zaštite na administrativnoj teritoriji grada Beograda (br. 530-01-48/2014-10 od 01.08.2014.). Ovim Rešenjem, zone sanitarne zaštite su redefinisane, nove granice su unete u Plan upravljanja vodama sliva reke Save (2014), Generalni urbanistički plan Beograda (2016) i Plan generalne regulacije – Grad Beograd, celine I-XIX, 2016.g. čime je omogućena i legitimisana intenzivna izgradnja područja. Sa druge strane, Stručna komisija je 2015. godine odbila pomenutu Studiju proglasivši je neosnovanom i neadekvatno obrazloženom. Ova Studija nije javno dostupna, kao ni veliki deo ostale dokumentacije od značaja, čime smo ostali uskraćeni za razumevanje razloga koji su u osnovi ubrzane izmene čitavog seta zakonskih rešenja, gradskih propisa, strateških prioriteta i planova razvoja grada. Ilustracija je više promena rešenja sistema metro linija, pri čemu je u aktuelno ono rešenje u okviru kog je trasa linije Železnik-Makiš-Mirjevo prioritet.
Otežan ili onemogućen pristup informacijama je obeležilo ovo istraživanje u kojem su informacije o slučaju prikupljane prevashodno iz medijskih prikaza događaja u vezi sa teritorijom. To je ujedno i mogući razlog odsustva značajnije diskusije u javnoj sferi o razvoju ovog područja od izuzetnog značaja za budućnost Beograda.
Za više informacija o promenama u procesu prostornog razvoja posmatranog kroz integralnu prizmu, kao i komentare autora istraživanja (obeleženo simbolom vatre u levom uglu), pogledajte hronologiju u nastavku.
12. jul 1892.
Internet stranica Grada Beograda
Prešlo se na korišćenje podzemnih voda i upotrebu uređaja za crpljenje i distribuciju vode do rezervoara i potrošača. Postrojenje obuhvatalo pet cevastih bunara izbušenih na Makišu.
www.belgradeunderground.rs
Prvi nagoveštaji narušavanja okruženja izvorišta vodosnabdevanja.
“Sl.list grada Beograda” br. 29/87,
V.Zlatanović – Tomašević
Na osnovu elaborata, definisane su zone zaštite izvorišta vodosnabdevanja AP Beograda, šire i uže, kao i način održavanja sa merama zaštite.
Brošura BVK
Pogon za preradu vode Makiš sa protokom od 2000l/s počeo je sa radom.
Izvor fotografija: Brošura BVK
“Sl.glasnik RS”, br 46/91, Ministarstvo zdravlja, Skupština RS
Zakon koji uređuje upravljanje vodama, izvorima, kao i snabdevanje vodom za piće.
EBRD, Grad Beograd
13. jul 2001.
Internet stranica EBRD
Ugovor u vrednosti od 20 miliona evra, namenjenih za izgradnju postrojenja “Makiš 2”
30. januar 2003.
V. Zlatanović – Tomašević
Konvencija obavezuje na ostvarenje održivih ciljeva u upravljanju vodama, uključujući zaštitu, poboljšanje i racionalno korišćenje površinskih i podzemnih voda.
Sl.list grada Beograda, br. 27/03, Skupština Grada Beograda (Gradska skupština)
27. septembar 2003.
Prema ovom planskom rešenju posmatrani potez pripada užoj zoni zaštite vodoizvorišta.
Oktobar 2003.
List Politika i internet stranica firme Tahal
Ugovor vredan 27 milion evra, za projektovanje i isporuku ključne opreme za novo postrojenje za prečišćavanje vode – Makiš 2 potpisan između grada Beograda i kompanije Tahal.
Beogradski vodovod i kanalizacija (BVK)
04. jul 2007.
www.ekapija.com
Kapacitet “Beogradskog vodovoda” uvećan za 20%, od kojih će 10% biti korišćeno za planiranu veću potrošnju, a 10% za rezervu.
“Primorje”, BVK
Januar 2008.
www.ekapija.com, Brošura BVK
.
Potpisan ugovor između grada Beograda i slovenačke kompanije “Primorje” za izradu glavnog postrojenja u okviru “Makiša 2”, u vrednosti od 20 miliona evra.
“Primorje”, BVK
Jun 2008.
Brošura BVK
.
Izvođač radova je slovenačka kompanija “Primorje”.
” Sl.list grada Beograda”, br. 92/2008, Ministarstvo zdravlja
18. oktobar 2008.
Definisane tri zone zaštite, način njihovog određivanja kroz elaborat i kasnijeg održavanja.
Pravilnik kroz član 4 definiše tri zone zaštite izvorišta: zona neposredne sanitarne zaštite, uža zona saintarne zaštite i šira zona sanitarne zaštite.
Dok kroz dalje odredbe propisuje i način njihovog određivanja i održavanja, a član 25 predviđa da se površina i prostorno pružanje zona sanitarne zaštite izvorišta prikazuju u Elaboratu o zonama sanitarne z aštite izvorišta. Kao i njegovu sadržinu (Član 26).
Pravilnikom je propisano i održavanja a pojedine tačke člana 27 navode zabranu površinskih i podpovršinskih radova, miniranje tla, prodor u sloj koji zastire podzemnu vodu i odstranjivane sloja koji zastire vodonosni sloj, osim ako ti radovi nisu u funkciji vodosnabdevanja.
“Sl.glasnik RS”, br 39/2009, Ministarstvo GSI
11. septembar 2009.
Izmenama i dopunama Zakona umesto Generalnog plana vraćen GUP kao vid planskog dokumenta. Potrebno uskladiti i izmeniti postojeći GP Beograda do 2021.
“Sl.glasnik RS”, br 30/2010, Ministarstvo zdravlja
15. maj 2010.
Zakon kroz član 77 definiše stavke vezane za zone zaštite vodoizvorišta. Najveće izmene u domenu korišćenja javnih dobara, uvođenjem zakona koji bliže definiše tu oblast.
Zakon o vodama definiše pojam vodnog dobra, vodne objekte za korišćenje voda kao i integralno upravljanje vodama. Jedan od najznačajnijih članova za snabdevanje vodom je član 77 koji propisuje:
Ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine bliže propisuju za koja se izvorišta, s obzirom na kapacitet, određuju zone sanitarne zaštite, kao i način određivanja, održavanja i korišćenja zona sanitarne zaštite i sadržinu elaborata o zonama sanitarne zaštite.
Ministar nadležan za poslove zdravlja, donosi rešenje o određivanju zona sanitarne zaštite izvorišta, na osnovu elaborata.
Grad Beograd, EGIS
Novembar 2012.
Beobuild forum
Na Skupštini grada usvojena studija metro mreže, izrađena od strane francuske kompanije EGIS. Trasa metroa van Makiškog polja. Prioritet dat potezu Ustanička – Tvornička.
U novembru 2011. godine potpisan je ugovor sa francuskom kompanijom EGIS za izradu projekta metroa. Ista kompanija u martu 2012 osniva ogranak u Srbiji i izrađuje Studiju izvodljivosti prve trase metroa.
Dokument nije javno dostupan osim jednog grafičkog priloga prikazanog u medijima na kome se vide trase metroa.
Nakon što je usvojena odluka o trasama metroa doneta na bazi te studije, planirana je izrada idejnog projekta i studije opravdanosti, kao i početak radova.
Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi”
Srbija Danas i N1
Odluku izradio institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, čime je obrazložena korekcija granica zone zaštite. Dokument nije javno dostupan.
.
Informacije o samoj studiji delimično su dostupne i to u medijima. Odluka o njenoj izradi ne može se naći na stranicama relevantnih institucija te se o njenoj izradi može informisati samo iz medija.
Sadržina studije, kao i kasnijeg elaborata nije javno dostupna ni na sajtu obrađivača, kao ni na portalima relevantnih institucija.
Odluka da se zone zaštite izvorišta mogu korigovati nije obrazložena detaljnije od informacije da je prethodna zona bila nerealno velika i kao takva nije mogla biti adekvatno zaštićena.
Ministarstvo zdravlja
01. avgust 2014.
Urbanizacija i zaštita prirodnih resursa i pejzaža
V.Zlatanović – Tomašević
Nasuprot odbijanju od strane komisije, elaborat se usvaja u vidu rešenja od strane ministarstva.
Nasuprot protivljenjima struke ali i malobrojne upućene javnosti Ministar zdravlja na bazi Studije o podzemnim i površinskim vodama vodosnabdevanja Beograda usvaja Elaborat o zonama sanitarne zaštite, što jeste u skladu sa Zakonom o vodama i Pravilnikom o određivanju zona sanitarne zaštite, ali se postavlja pitanje legitimnosti ovakve odluke, kao i koja je uloga Stručne komisije.
EBRD, BVK
05. septembar 2014.
Internet stranica EBRD
Ugovor u vrednosti od 13 miliona evra namenjenih za unapređenje vodovodne infrastrukture, pre svega rekonstrukciju postrojenja “Makiš 2”
Izvor: N1
Stručna komisija za utvrđivanje uslova o određivanju zona sanitarne zaštite kritikuje i odbija Studiju kao neosnovanu i neadekvatno obrazloženu.
Kao i u slučaju Studije, informacije o Stručnoj komisiji za utvrđivanje uslova o zonama sanitarne zaštite dobijeni su prevashodno iz medija i od pojedinih njenih članova. Samo telo se ne pominje u zakonu, pravilniku ili na internet stranici ministarstva.
Prema dostupnim izvorima, ovo telo koje prema svom nazivu sugeriše da je sastavljeno od stručnjaka iz date oblasti, kritikuje Studiju izrađenu od strane instituta “Jaroslav Černi” pominjući nedostatak opravdanosti i neadekvatna obrazloženja za tako drastičnu odluku poput pomeranja i uklanjanja zona zaštite izvorišta vodosnabdevanja.
BVK
Urbaniziacija i zaštita prirodnih resursa i pejzaža,
V.Zlatanović – Tomašević
“Službeni list grada Beograda”, br. 11/2016
07 .mart 2016.
Granica uže zone sanitarne zaštite izvorišta pomerena je na Obrenovački put, čime je ova zona sužena, a posmatrano područje postaje deo Šire zone sanitarne zaštite.
Kako su prethodnim rešenjem o usvajanju elaborata zone zaštite vodoizvorišta izmenjene, ta odluka je implementirana u GUP, gde je granica Uže zone zaštite koja se nekad pružala duž Vodovodske ulice spuštena na Obrenovački put.
Potez Makiškog polja, sada šira zona zaštite izvorišta, preveden je iz poljoprivrednih i zelenih površina u zonu pretežno komercijalne namene i stanovanja, odnosno mešovitih gradskih centara.
Službeni list Grada Beograda, br. 20/2016
21. mart 2016.
Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju i Udruženje arhitekata Srbije
24. mart 2016.
Cilj prikupljanje rešenja za urbanizaciju nekadašnje uže zone zaštite izvorišta vodosnabdevanja.
Otvoreni, anketni, jednostepeni konkurs za urbanističko arhitektonsko rešenje dela Makiškog polja raspisan je neposredno nakon usvajanja Generalnog urbanističkog plana i Plana generalne regulacije građevinskog područja grada, sa ciljem prikupljanja ideja za urbanizaciju ovog prostora kao novog funkcionalnog prostornog i investicionog resursa grada.
Konkursni zadatak predvideo je, na bazi prethodno usvojenih planskih dokumenata visok stepen izgradnje, a njegovi rezultati predstavljaće bazu za izradu Plana detaljne regulacije posmatranog područja.
Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju i Udruženje arhitekata Srbije
24. jul 2016.
Prvo mesto osvojili su profesori Arhitektonskog fakulteta, a rešenje ispunjava visoke koeficijente izgrađenosti zadate raspisom.
Publikovani rezultati konkursa su dostupni na www.beoland.com.
“Sl.glasnik RS”, br.101/2016, Ministarstvo zdravlja
24. decembar 2016.
Izmene zakona su obimne i veliki deo njih odnosi se upravo na izvorišta, vodu za piće i sanitarnu zaštitu izvorišta vodosnabdevanja.
U ukviru izmena i dopuna zakona izvršene su značajne korekcije ovog akta i to u nekim od njegovih osnovnih postulata. Opšte odredbe su pretrpele veće izmene poput definicije vode za piće i činjenice da je voda sa statusa dobra od opšteg interesa postala prirodno dobro.
Drugi značajni članovi odog zakona koji su pretrpeli veće izmene jesu član 75 koji definiše Zdravstvenu ispravnost i kvalitet vode kao i član 77 kojim se definišu zone sanitarne zaštite izvorišta za snabdevanje vodom za piće i nadležnosti nad njima.
Grad Beograd, EGIS
www.ekapija.com/www.gradnja.rs
Kompanija Egis izradila je novu studiju u okviru koje se prioritet za izgradnju prve linije metroa daje trasi Železnik – Mirijevi preko Makiša, Beograda na vodi i Ade Huje.
Sekretarijat za urbanizam
Avgust 2017.
Plan detaljne regulacije radi se na bazi dobijenih konkursnih rešenja i predstavlja okvir za buduću urbanizaciju područja.
Sekretarijat za urbanizam
13 – 27. septembar 2017.
Internet stranica Grada Beograda
Sekretarijat za urbanizam
25. septembar – 09. oktobar 2017.
Internet stranica Grada Beograda
Plan predviđa izmene prioritetnih trasa linija metroa prema studiji kompanije EGIS, gde prioritet dobija linija sa Makiša.
Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd
08. oktobar 2017.
Peticija protiv izmene prioritetne trase na trasu Makiš Ada Huja, kao trenutno nenaseljenih lokacija, a preko Beograda na vodi.
www.peticije.online/metrozaljudenezapraznelivade
Komisija za planove
19. mart 2018.
Internet stranica Grada Beograda
Grad Beograd (Skupština grada)
25. septembar 2018.
Internet stranica Grada Beograda
Izvršena korekcija prioritetnih trasa metroa.
Vlada Republike Srbije
21. maj 2019.
www.ekapija.com
Sa kineskom kompanijom Power Construction Corporation o China Vlada Republike Srbije priprema tehničko i finansijsko rešenje.